Iako su poplave koje su pogodile Srbiju i region u 2014. godini bile neočekivani pokretač koji je spojio sve ljude bez obzira na veru ili boju kože, bilo je i onih koji se nisu baš mnogo potresli.
Koliko god to nama čudno zvučalo, u najtežim trenucima koji su nas zadesili posle bombardovanja 1999. godine, bilo je naših sugrađana koji su gledali samo svoje interese – neke je mrzelo da pomognu, drugi su čekali da to uradi neko umesto njih a bilo je i onih koji su pokušali da iskoriste situaciju kako bi profitirali, poput ovog vlasnika kafića na Savi koji je terao konobara da služi goste u ribolovačkoj opremi:
Spašavanje života – priča o Vojkanu Krstiću
Međutim, bilo je i onih koji su odmah krenuli da pomognu tamo gde je najteže. A najteže je bilo u Obrenovcu gde je svaki minut donosio sve više vode a sve manje nade. Nije bilo dovoljno čamaca za spašavanje svih koji su ostali zarobljeni u gradu…a svaki izgubljeni trenutak je mogao da odnese još života. Upravo smo u Obrenovcu čuli priču o Vojkanu Krstiću.
Kako su nam rekli ljudi koji ga znaju, Vojkan Krstić nije od onih koji čekaju – kada je video kakva je situacija, zajedno sa prijateljima se zaputio u Dorćolsku marinu kako bi izvukli svoje čamce i krenuli za Obrenovac.
Zahvaljujući prijateljima u Parking servisu, Vojkan Krstić je uspeo da obezbedi prevoz do Obrenovca za još četiri metalna čamca koji su odmah krenuli put Obrenovca.
Zajedno sa vojskom i policijom, ekipa Vojkana Krstića je celu noć učestvovala u spasavanju zarobljenih Obrenovčana. Kako bi pokrili što veću teritoriju, Vojkan Krstić se sa svojom ekipom dosetio da lagane čamce mogu da prenesu kroz suve delove grada kako bi se stepenicama spustili do reke i prišli do teško pristupačnih kvartovi.
U trenutku umora Vojkan Krstić je zakačio motor svog čamca za vrh ograde koja je bila pod vodom – nakon što je čamac vraćen na pristanište, Vojkan se vraća sa motorima četvorotočkašima (kvadovima) za Obrenovac.
Vojkan Krstić je samo jedan od onih koji su nam pokazali šta znači biti čovek. Fotografije smo dobili od drugih volontera i Vojkanovih prijatelja koji su bili uz njega. Jedini komentar koji smo uspeli da dobijemo od Vojkana je “da bi ovo svako uradio da je bio na njegovom mestu”.
Doći će vreme kada će nas deca pitati šta smo mi radili tih dana kada se Srbija davila…šta će te im Vi reći?
humanostnadelu 